Heavy Metal '80

Hevi metal (engl. Heavy metal) je žanr rok muzike. Odlikuje se agresivnim i žestokim ritmom i veoma pojačanim i distorziranim zvukom gitara, najčešće sa pretencioznim tekstovima i virtuoznom sviračkom tehnikom. Hevi metal je nastao pod uticajem hard roka, ali je manje komercijalan, agresivniji i često sa bržim ritmovima. U hevi metalu su mogu osetiti i uticaji bluza, progresivnog roka i mnogih drugih stilova. Hevi metal grupe su sastavljene skoro isključivo od gitarista, basista i bubnjara. Vrhunac popularnosti beleži 80-tih godina prošlog veka.

Osnovna obeležja hevi metala su dominacija gitara i izražen ritam. Međutim, u svakom od podžanrova hevi metala jedna ili više navedenih karakteristika izostaje, pa se ti podžanrovi u manjoj ili većoj meri razlikuju od originalnog hevi metala.


Najčešća postava nekog hevi metal sastava sastoji se od bubnjara, basiste, ritam gitariste, solo gitariste i pevača (koji ne mora svirati neki od instrumenata). U pojedinim vrstama hevi metala koriste se i klavijature, dok ih drugi žanrovi zanemaruju, iako pojavom i razvojem novih podžanrova klavijature postaju sve popularnije. Zvuk gitare koji ima jaku distorziju, glavno je obeležje hevi metala i način da se dobije moćniji, "teški" zvuk. Nešto kasnije, hevi metalom počinju dominirati mnogo kompleksnije solo deonice i gitaristički rifovi. Hevi metal gitaristi koriste "svip-piking", "taping" i ostale usavršene tehnike brzog sviranja tako da je kod mnogih podžanrova virtuoznost potisnula jednostavnost. Takođe, kao posledica brzog tehnološkog razvoja pojavile su se mnogi novi načini generisanja veštačkog gitarskog zvuka.

Pevači metal muzike se stilski značajno razlikuju. Njihove glasovne mogućnosti i stilovi kreću se od klasičnog hevi metal vokala Roba Halforda iz grupe Džudas prist (raspon glasa od nekoliko oktava i klasičnog vokala Brusa Dikinsona iz grupe Ajron mejden pa do namerno hrapavog glasa Lemija Kilmajstera iz grupe Motorhed, koja kombinuje hard rok zajedno sa hevi metalom, i mešanja metala sa operskim vokalom (grupa Najtviš i druge).

Počevši sa grupom Hu i Džimijem Hendriksom, rani hevi metal sastavi postavili su standarde za jačinu zvuka na koncertima.

Kasnih sedamdesetih postalo je popularno korišćenje dve solo gitare, trend koji su prvi uveli sastavi Tin Lizi i Džudas prist. Bez obzira na činjenicu da su dve gitare istovremeno nešto ranije koristile grupe Višbon eš, Skorpions i AC/DC smatra se da je grupa Tin Lizi bila prva koja je dve solo gitare inventivno inkorporisala u svoj hevi metal zvuk[traži se izvor od 07. 2011.]. Nešto kasnije, to isto su učinili momci iz grupe Džudas prist, ali ovog puta sa dve ritam gitare.


Vrlo važan aspekat hevi metala je vizuelni stil odnosno imidž. Omoti albuma i scenski nastupi imaju isto tako važnu ulogu kao i muzika, iako se često muzika ističe u prvi plan. Saradnjom sa hevi metal muzičarima mnogi umetnici nastoje da što raznovrsnijim nastupom u javnosti privuku publiku i potencijalne kupce. S obzirom na navedeno, mnogi smatraju da je hevi metal jedan od umetnički najsloženijih muzičkih žanrova, složeniji od bilo kojeg drugog umetničkog pravca. Dok se umetnička slika percipira vizuelnim putem a simfonija čulom sluha, imidž nekog hevi metal sastava i uobičajene teme o kojima govori njihova muzika izražavaju se preko umetnički zamišljenih omota albuma, scenskog nastupa, dominantnog raspoloženja u tekstovima pesama i načina oblačenja članova grupe, te, naravno, muzike koju izvode.

Istoričari rok muzike nastoje dokazati da je hevi metal od zapadne pop muzike preuzeo elemente eskapizma, odnosno bekstva od stvarnosti koji se ogleda u futurističkim i fantastičkim tekstovima pesama, dok je od afroameričkog bluza prihvatio realističnije elemente vidljive kroz insistiranje na gubitku, depresivnosti i usamljenosti.

Ako su auditivni i tematski aspekti hevi metala uglavnom pod uticajem realizma pokupljenog iz bluza, onda su imidž i vizuelne komponente pretežno pod uticajem fantastike zapadnog popa. Teme tame, zla, snage i apokalipse su, zapravo, metafore za stvarne životne probleme. Kao reakcija na „ljubav i mir“, parolu hipi supkulture šezdesetih godina, hevi metal je tipičan predstavnik kontrakulture gde tama potiskuje svetlost i gde je srećan završetak u popu zamenjen slikama gole realnosti koja nije uvek tako bezbrižna kao što izgleda. Iako obožavaoci tvrde[traži se izvor od 07. 2011.] da tematika mraka ipak nije dominantna u hevi metalu, mnogi kritičari optužuju ceo žanr zbog insistiranja na negativnim aspektima stvarnosti.

Hevi metal obrađuje mnogo „teže“ teme negoli tipični pop pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina sa naglaskom na ratu, nuklearnom uništenju, zagađenje životne sredine, te političkoj i verskoj propagandi. Pesme „War Pigs“ grupe Blek sabat, „Killer of Giants“ Ozija Ozborna, „... And Justice for All“ (kao i pesma „Disposable Heroes“) grupe Metalika, „Two Minutes to Midnight“ sastava Ajron mejden, te mnoge pesme grupe Sistem of a daun su primeri ozbiljnih doprinosa hevi metala raspravi o stanju stvari. Ovi doprinosi ponekad su isuviše pojednostavljeni zbog činjenice da je poetski rečnik hevi metala obična sužen na dihotomije tipa svetlo-tama, nada-beznađe, dobro-zlo, što ne ostavlja baš previše prostora za nijanse. Grupe iz podžanra pauer metala (kao npr. Manover) ne uklapaju se u taj mračni stereotip pošto su njihovi tekstovi i muzika bombastični i optimistični. Poklonici pauer metala (kao i same grupe) smatraju da bi metal muzika trebala biti inspirativna i uzdizati celokupnu muziku na viši nivo.


Što se tiče klasične muzike, najveći uticaj na hevi metal imali su barokni, romantičarski i modernistički kompozitori kao što su Bah, Paganini, Vagner i Betoven, a u manjoj meri Mocart ili Hajdn. Još ranih sedamdesetih Riči Blekmor, gitarista grupa Dip perpl i Rejnbou, eksperimentisao je na svom gitarističkom usavršavanju crpeći inspiraciju iz klasične muzike, da bi ga pratili Randi Rouds i Juli Džon Rot koji su osamdesetih godina tu inspiraciju tražili u osamnaestom veku, pogotovu u pogledu brzine sviranja i tehnike, a Ingve Malmsten, hevi metalac "klasičar", svojom je sviračkom virtuoznošću inspirisao mnoge neoklasične umetnike kao što su Majkl Romio, Majkl Andželo Batio i Toni Mekalpajn.

Neki muzički eksperti (a i hevi metal muzičari) naglašavaju važnost tritona u hevi metalu, pri čemu se pod tritonom misli na disonantni interval koji se sastoji od osnovne note i povišene četvorke/snižene petice što daje "težak", "đavolski" zvuk, tako uverljiv da se pretpostavlja da je u srednjovekovnoj muzici taj ton nazivan „Diabolus in Musica“ ("đavo u muzici"). Ovaj provokativni "triton" često su koristili romantičarski kompozitori i definitivno se odomaćio u bluz skali (za razliku od pentatonske skale) te je postao neizostavni elemenat "metalske" tradicije i temelj njegovih solo deonica i rifova (najpoznatiji primer je istoimena kompozicija grupe Blek sabat).

Kasniji, barokni period zapadne umetničke muzike takođe je često prelaman kroz prizmu gotike. Na primer, u kompoziciji „Mr. Crowley“ Ozija Ozborna i gitariste Randija Roudsa koristi se i orguljama nalik sintesajzer i baroknom muzikom inspirisane gitarske solo deonice da bi se stvorila odgovarajuća atmosfera za Ozbornove stihove posvećene okultisti Alisteru Krouliju. Uvod u Roudsovu album iz 1981., „Dairy of a Madman“, u stvari je prerađen odlomak iz dela „Etude #6“ klasičnog kubanskog kompozitora dela za gitaru Lea Brouvera.

Rouds se, kao i mnogi drugi gitaristi iz osamdesetih godina, iskreno angažovao da promoviše muzičku teoriju kao ozbiljnu, primenjenu nauku, a pomogao je da se u to vreme slabašno izdavaštvo časopisa za učenje sviranja gitare postavi na zdrave osnove (kao što je časopis Guitar for the Practicing Musician). Naravno, u većini slučajeva metal muzičari koji su od klasične muzičke umetnosti pozajmljivali tehničke ili izražajne finese nisu ni nastojali da postanu klasični muzičari.

U enciklopediji „Enkarta“ navodi se da „kad bi tekst bio povezan sa muzikom, Bah bi mogao napisati muzičke ekvivalente verbalnih ideja“, a progresivne grupe kao što su Emerson, Lejk i Palmer i Hu istraživale su ovaj međuodnos i pre nastanka hevi metala. Pošto se hevi metal uglavnom bavi apokaliptičnim temama i prizorima moći i mraka, sposobnost uspešnog prenošenja verbalnih zamisli u muziku često se drži presudnom za održavanje autentičnosti i kredibiliteta samog žanra. Dobar primer za navedeno je album grupe Ajron mejden Powerslave. Na omotu albuma prikazan je jedan dramatičan prizor iz starog Egipta dok se većina pesama na albumu bavi temama života i smrti, uz odgovarajući zvučnu podlogu, uključujući i kompoziciju „The Rime of the Ancient Mariner koja je zasnovana na pesmi Samjuela Tejlora Kolridža. Stiv Haris, basista Ajron mejdena, navodi Raš i Jes, grupe progresivnog roka, kao one koje su najviše uticale na njegov rad, a treba naglasiti da album grupe Raš iz 1977. sa nazivom „A Farewell to Kings“ sadrži dvanaestminutnu pesmu „Xanadu“ takođe inspirisanu Kolridžovom pesmom, a koja je nekoliko godina prethodila kompoziciji grupe Ajron mejden.


Nepoznato je poreklo izraza "hevi metal" (teški metal), barem kada je u pitanju oblast muzike. Ovaj termin vekovima je korišćen u hemiji i metalurgiji i sa tim značenjem zabeležen je i u Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Sintagma "hevi metal" u savremenoj se kulturi prvi put pojavljuje u delima poznatog pisca kontrakulture Vilijama Barouza. U svom romanu „Mekana mašina“ (engl. The Soft Machine), objavljenom 1962. godine, Barouz čitaocu predstavlja lik "Uranca Vilija, hevi metal (teškometalnog) derana". U romanu "Nova ekspres", objavljenom dve godine kasnije, Barouz detaljnije razrađuje temu, pri čemu termin "hevi metal" koristi kao metaforu za teške droge.

S obzirom na period u kojem su objavljeni ovi romani (70-te godine prošlog veka), malo je verovatno da je Barouz termin "hevi metal" svesno dovodio u vezu sa rok muzikom. S druge strane, Barouzovi romani su verovatni uticali na daljnju upotrebu ovog termina.

Prvu pojavu termina "hevi metal" u nekoj pesmi zabeležena je 1968. godine u jednom stihu ("heavy metal thunder" (teškometalna grmljavina)) kompozicije „Born to be Wild“ američke rok grupe Stepenvulf.


U knjizi "Istorija hevi metala" tvrdi se da termin potiče iz govora hipija, pri čemu heavy označava svako mračno raspoloženje dok metal detaljnije objašnjava vrstu tog raspoloženja ("metalnoteško"). Reč "heavy" (sa značenjem ozbiljnog ili dubokoumnog) nešto ranije ulazi u sleng kontrakulture i bitničkog pokreta i odnosi se na "tešku muziku", posebno onu sporijeg tempa koja je, u stvari, bila samo glasnija varijacija standardnog pop izraza; u stvari, rok grupa Ajron baterflaj ("Gvozdeni leptir") prva je započela taj trend 1967. godine objasnivši svoje ime na omotu prvog albuma na sledeći način: "iron (gvozdeni) - simbolizuje nešto teško - kao u zvuku na primer; butterfly (leptir) - nešto lako, privlačno i nestalno ... dakle, stvar koja se lako da izmaštati." Album grupe objavljen 1968. nazvan je „Heavy“. Daljnja sudbina termina "hevi metal" verovatno je određena činjenicom da je grupa Led zepelin (srpski: Olovni cepelin) stavila teški metal (olovo) u svoj naziv (ovaj pomalo šaljiv naziv grupa barem delomično duguje zajedljivoj opasci Kita Muna, bubnjara grupe Hu, da će novoformirana grupa vrlo brzo potonuti kao "lead balloon", odnosno, olovni balon).

Tih godina (kasnih šezdesetih) engleski grad Bermingam bio je centar teške industrije pa su se javila mišljenja (s obzirom na činjenicu da da je nekoliko rok grupa (Led zepelin, Muv, Blek sabat) poreklom iz Bermingama ili njegove okoline) da bi termin "hevi metal" mogao biti povezan sa tom industrijskom granom. U biografijama grupe Muv tvrdi se da je zvuk njihovih "metalnih" gitarskih rifova bio u to vreme prilično popularan u tim krajevima.

Sandi Perlman, prvi producent, menadžer i tekstopisac grupe Blu ojster kalt tvrdi da je baš on 1970. godine među prvima u rok muziku uveo izraz "hevi metal".

Čas Čandler, bivši menadžer grupe Džimi Hendriks ekspirijens plasirao je teško održivu hipotezu o poreklu žanra. Naime, on je u emisiji televizijske kuće PBS "Rok end rol", 1995. godine, tvrdio da je "... taj termin (hevi metal) prvi put bio upotrebio muzički kritičar časopisa Njujork tajms u recenziji jednog Hendriksovog koncerta" pri čemu je, za autora članka, muzika grupe Džimi Hendriks ekspirijens bila "... kao slušanje teškog metala koji pada sa neba." Ipak, tačan izvor ove tvrdnje nikad nije pronađen tako da je njena pouzdanost upitna.

Prva pouzdana upotreba termina "hevi metal" kao muzičkog žanra zabeležena je u rok časopisu Krim u broju od 17. maja 1971. godine i to u recenzije dela Ser Lorda Baltimora "Dolazi kraljevstvo". U jednom delu recenzije stoji: "Lord Baltimor je, izgleda, u ovoj knjizi upotrebio sve svoje najbolje teškometalne trikove". Dejvid Marš i Lester Bangs, muzički kritičari časopisa "Krim", potom se često koristili taj izraz u svojim recenzijama, posebno onim koje se odnose na grupe Led zepelin i Blek sabat.

Pojava "hevi metala" u početku je bila dočekana sa podsmehom, ali je novi žanr ubrzo bio prihvaćen. U to vreme već etablirani bendovi (kao što je Dip perpl na primer) koji su imali svoje ishodište u popu i progresivnom roku, vrlo brzo su se preobrazili u ortodoksne "hevimetalce" agresivno uvodeći u svoj scenski nastup distorzirani zvuk i gomilu pojačala.


Američki bluz je bio veoma popularan i uticajan kod ranih britanskih rokera; grupe poput Rolingstonsa i Jardberdsa snimali su obrade klasičnih bluz kompozicija, ponekad ubrzavajući tempo pesme i koristeći električnu gitaru umesto akustične. Kao posledica takvog pristupa bluzu i drugim tipovima afroameričke muzike nastao je rokenrol kao muzički žanr, a najveće zasluge za to pripadaju Elvisu Presliju.

Tako pojačan i ubrzan bluz bio je rezultat intelektualno-umetničkog eksperimentisanja a dostigao je viši nivo tek kada su muzičari počeli da ispituju mogućnosti novog muzičkog instrumenta - električne gitare - sve sa namerom da proizvedu što jači i disonantniji zvuk. Dok su u bluz-roku bubnjari ograničili na neprimetne, "puzeće" ritmičke udare na malim baterijama bubnjeva, hevi metal bubnjari bili su prisiljeni na snažniji, kompleksniji i glasniji pristup da bi mogli parirati sve jačem zvuku električnih gitara. Tehniku su morali promeniti i pevači koji su se sve više oslanjali na pojačivače glasa a njihova izvedba je postala stilizovanija i dramatičnija. Istovremeno sa napretkom izvođačke tehnike napredovala je i tehnika snimanja zvuka čime se "hevi metal" muzika mogla uspešno sačuvati na nosačima zvuka.Ostali uticaji uključuju grupu Vanila fadž koja je usporila tempo pop pesama i ubacila elemente psihodelične muzike u pop melodiju, slično kao što su što su rane britanske rok grupe Hu i Kinks "utabale put" kasnijim hevi metal stilovima korišćenjem bazičnih akorda i mnogo agresivnijom interpretacijom. Sledeći ključni faktor je delovanje grupe Krim koja je u rok muziku uvela moćni trio-postavu (tročlani rok bend sa gitaristom, basistom i bubnjarom) koja postaje prepoznatljiva odrednica hevi metal žanra. Pesma grupe Kinks „You Really Got Me“ iz 1965. godine smatra se prototipom hevi metal pesme.

Do kraja 1968., zvukovi "teškog bluza" postaju sve češći - mnogi obožavaoci i teoretičari žanra ukazuju na to da je grupa Blu čir obradom hita Edija Kokrana „Summertime Blues“ napravila prvu pravu hevi metal pesmu. S druge strane, proučavaoci rada Bitlsa ukazuju na činjenicu da su pesma „Helter Skelter“ sa Belog albuma te singl „Revolution“ iz 1968. postavili nove standarde u pogledu distorzije i agresivnosti zvuka na nekom pop albumu. U novembru 1968. grupa Dejva Edmunda Lav skalpčer objavila je "hevi" verziju kompozicije "Ples sa sabljama" Arama Hačaturjana. Album „Truth“ sastava "Džef Bek grup" bio je važan i uticajan rok album objavljen kratko pre prvog albuma grupe Led zepelin, pa su neki (pogotovo britanski ljubitelji bluza) tvrdili da je to zapravo prvi hevi metal album uopšte. Ovde treba navesti i singl grupe Jardberds „Think About It“ sa zvukom sličnom onome koji je kasnije razvio Džimi Pejdž sa grupom Led zepelin.

Isto tako, kompozicija progresivne rok grupe King krimson „21st Century Schizoid Man“ sa njihovog debitantskog albuma „In the Court of the Crimson King“ sadržavala je mnoštvo tematskih, kompozicijskih i muzičkih karakteristika novog žanra - do krajnosti distorziran zvuk gitare, rastrgane solo deonice gitariste Roberta Fripa i izobličeni vokal Grega Lejka, sa tekstovima koji opisuju degenerisanog čoveka budućnosti, dominantno mračnog raspoloženja.

Bilo kako bilo, album „Led Zeppelin“ grupe Led zepelin, objavljen 1969. godine, najavio je rađanje novog žanra. Zanimljivo je da današnji "metalci" sve prve hevi metal grupe - Led zepelin, Dip perpl, Juraja Hip, Ju-ef-ou i Blek sabat - nazivaju hard rok umesto hevi metal grupama, pogotovu one grupe koje su po zvuku bile bliže tradicionalnom roku. U suštini, ova dva termina se najčešće naizmenično koriste, posebno kada je reč o sedamdesetim godinama prošlog veka. Istinu govoreći, ni mnogi navedeni bendovi nisu sami sebe smatrali "hevi metal bendovima", već samo da se neke njihove pesme i albumu mogu vezati za žanr "hevi metala".


Hevi metal kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina prošlog veka predmet je mnogih sporova među istoričarima muzike. Jedni su ukazivali na činjenicu da su stadionske rok grupe poput grupe Blu ojster kalt bile prilično popularne kod šire publike te da je losanđeleska glam metal scena bila u snažnom uzletu, pogotovu u osamdesetim. Drugi kritičari su zanemarivali ili potcenjivali značaj navedenih grupa i posvetili su se proučavanju delovanja autora kao što su Edi Van Hejlen, Randi Rouds i slični, u čijoj muzici su se osećali klasični uticaji. Treći su uporno isticali važnost jednog procesa sa kraja sedamdesetih - plodonosnog "ukrštanja" hevi metala sa mladalački prodornim pank rokom (najpoznatiji primer grupa Seks pistols) što je kulminiralo pojavom novog talasa britanskog hevi metala početkom osamdesetih predvođenog grupama kao što su Džudas prist i Ajron mejden. Obe grupe su ubrzo postale vrlo popularne u hevi metal krugovima.

Neki opet veruju, uključujući i članove poznatih hevi metal grupa, da je definitivni i pravi hevi metal žanr određen trima ranim albumima grupe Džudas prist: „Sad Wings Of Destiny“ (1976), „Sin After Sin“ (1977), i „Stained Class“ (1978).

Iako neki teoretičari žanra kao prethodnike čistog hevi metala navode i grupu Rejnbou te kasnije albume grupe Dip perpl (kao što su „Burn“ i „Stormbringer“), ostaje opšteprihvaćeno mišljenje da ove grupe ipak pripadaju žanru "hard roka". Ostale grupe vrlo brzo su prihvatile trend nastao sa grupom Džudas prist - nastojanje da se ide i dalje od dotad uglavnom ekskluzivnog korišćenja bluz skale inkroporisanjem dijatonskih postupaka u svoje solo deonice. Ovaj znatno složeniji pristup uskoro se odrazio i na nastanak mnogih podžanrova hevi metala što je, uz tehničku virtuoznost rok muzičara, glavni doprinos klasične muzike i džeza (preko progresivnog roka) žanru (hevi) metala.

Primer virtuoznog sviranja gitare u to vreme bio je Edi Van Hejlen čiji se solo u pesmi „Eruption“ sa albuma („Van Halen“, 1978) označava kao prekretnica. Riči Blekmor (bivši član Dip perpla), Randi Rouds (sa Ozijem Ozbornom i grupom Kvajet rajot) te Ingve Malmsten još su unapredili tehniku sviranja gitare; u nekim slučajevima, na hevi metal koncertima i albumima koristila se klasična gitara sa najlonskim žicama, kao u pesmi „Dee“ sa albuma „Blizzard of Ozz“ Randija Roudsa. Ikone klasične muzike kao, recimo, Lajona Bojd, takođe su počeli sarađivati sa zvezdama hevi metala u raspolućenom gitarističkom bratstvu gde su često puta pripadnici "stare garde" bili prisiljeni da "odmeravaju snage" sa mlađim i agresivnijim kolegama.

Ova nagla ekspanzija ipak se vremenom usporila kroz muziku Ronija Džejmsa Dija (koji je izvesno vreme figurirao kao jedan od glavnih vokala grupe Blek sabat), da bi se taj trend nastavio mizikom grupa Džudas prist i Ajron mejden koji su, verovatno, konačna i potpuna materijalizacija "čistog" hevi metala čiji počeci se vežu za "rodonačelnike" žanra: Džimija Hendriksa i grupe Led zepelin, Dip perpl i Blek sabat.


Najpopularniji podžanr hevi metala nastao je osamdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama kroz muziku glam metal bendova a središte ovih događaja bio je Los Anđeles.

Prvi talas glam metala uključivao je grupe Motli kru, Rat, Vasp, Doken i Tvisted sister. Sve te rane glam metal grupe bile su pod snažnim uticajem takvih hevi metal imena kao što su grupe Dip perpl, Blek sabat i Kis pa su se u većini njihovih pesama mogli čuti žestoke gitarističke solo deonice. Koncertni imidž grupa kao što su Motli kru i Vasp bio je zasnovan na koncertnim nastupima Alisa Kupera i grupe Kis sa čestim izletima u podžanr šok roka.

Na ovaj ili onaj način, glam metal je izrazito dominirao "mejnstrim" rok miljeom od ranih osamdesetih pa sve do 1992. godine kada biva potisnut narastajućom popularnošću grandža i repa. U to vreme i izvođači kao što su Dio, Ozi Ozborn te grupa Džudas prist eksperimentišu sa uvođenjem glam metal izraza u svoju muziku.

Pojava ovog podžanra prouzrokovala je i izvesne podele u narastajućoj "metalnoj" sceni osamdesetih, prvenstveno zahvaljujući izrazito feminizovanom izgledu glam metal grupa kao što su Poizon i Bon Džovi.


Mnogi podžanrovi hevi metala nastali su osamdesetih godina. Među njima je bio i jedan podžanr koji se razvio manje pod uticajem metal hard roka, a mnogo više pod uplivom hardkor panka a nazvan je treš metal. Zvuk treš metala bio je agresivniji, bučniji i brži u odnosu na zvuk pionira metal žanra ili na zvuk njima sličnih glam metal grupa.

Pioniri podžanra bile su grupe popularno nazvane „Velika četvorka treša“, a tu su spadali Antraks, Megadet, Metalika i Slejer a asistirali su im Testament i Egzodus (obe iz San Franciska), dok su brzu popularnost stekli Overkil iz Nju Džersija te brazilska Sepultura. U poređenju sa mnogim popularnim podžanrovima, treš metal je sa razlogom mogao nositi epitet "andergraund" s obzirom na male tiraže albuma i na relativno slabiji tretman u medijima. Izuzetak od tog pravila bila je grupa Metalika koja je svoje albume redovito objavljivala u milionskim tiražima i koja se osamdesetih godina čak popela na 6. mesto Bilbordove top liste sa albumom „...And Justice for All“. Ipak, u devedesetim su tiraži izdanja treš metala porasli, pogotovu kod "velike četvorke".

Početkom i sredinom osamdesetih, treš se počinje granati na det metal (naziv je verovatno potekao od istoimene pesme grupe Pozest sa njenog albuma „Seven Churches“) sa grupama Pozest i Det kao najistaknutijim predstavnicima podžanra i blek metal (pojava termina poklapa se sa objavljivanjem albuma „Black Metal“ grupe Venom kod koje se, paradoksalno, vrlo brzo gube najznačajnije osobine žanra kao što su, na primer, vokali slični zvuku cirkulara), te danska grupa Mersiful Fejt koja je među prvima uvela običaj "korps pejnta" - crno-belog šminkanja celog tela kombinovanog sa satanističkim i paganskim temama pesama. Ključne grupe iz tog perioda su i Batori (to je jedna od prvih pravih blek metal grupa iako kasnije u njihovim pesmama počinju dominirati vikinške teme) te grupa Mejhem.

U osamdesetim i devedesetim godinama razvoj pauer metala, pogotovu u Evropi, kreće u sasvim suprotnom pravcu od razvoja det metala i treša zadržavanjem antikomercijalnog stava i snage hevi metala, ali sa naglaskom na vedrim i epskim temama i melodijama. Takođe, pauer metal grupe počinju angažovati pevače visokih i čistih glasova nalik glasovima pevača „novog talasa britanskog hevi metala“ kao što su Brus Dikinson i Rob Halford, a kao sušta suprotnost pevanju sličnom samrtnom hropcu kod nekih drugih podžanrova. U Evropi i Južnoj Americi vrlo popularna postaje američka grupa Manovor koja je među prvima počela svirati pauer metal i obrađivati vikinšku i neopagansku tematiku u svojim pesmama.

U osamdesetim godinama takođe se pojavljuje progresivni metal, fuzija progresivnog imidža grupa kao što su Raš i King Krimson i hevi metala uz inovatore kao što su Fejts vorning, a kasnije Kvinsriš i Drim tijater, koji su u eri glam roka uživali zapaženu podršku široke publike.


Period mejnstrim dominacije metal žanra završio se pojavom grupe Nirvana i ostalih grandž grupa koje su najavile uzlet novog žanra - alternativnog roka.

Pojavom alternativnog roka, grupe koje su bile aktivne sve od osamdesetih godina postaju sve popularnije i privlače pažnju šire publike. Zapravo, grupe koje su iskoristile povoljan splet okolnosti i fuzionisale alternativni rok i hevi metal stvaraju hibridni žanr nazvan alternativni metal. U alternativni metal spada široka lepeza grupa, počevši od grandžu bliske grupe Alis in čejns, preko gotik rokom inspirisanih Džejn's adikšon, nois rokom zadojene grupe Vajt zombi, do grupa kod kojih su se osećali uticaji raznih drugih alternativnih žanrova. Grupa Red hot čili pepers u svoj alternativni rok ubacuje elemente panka, fanka, hip hopa i metala, Glen Danzig kroz svoju grupu Danzig nastavlja svoje muzičko sazrevanje od pank početaka, preko detroka (sa grupom Samhejn) sve do ortodoksonog metala, grupa Ministri ubacuje elemente metala u svoju industrijsku muziku, a Prajmus kombinuje elemente progresivnog roka, fanka, panka, treš metala i eksperimentalne muzike.

Kako je popularnost alternativnog metala sve brže rasla, tako su mnoge značajne grupe žanra, uključujući Fir faktori, Helmet, Merilin Manson, Rejdž agejnst mašin i Tul, postale uzor svim novim mladim grupama. Uskoro je postalo očigledno da je na pomolu stvaranje novog žanra koji nije bio samo hibrid alternativnog roka i hevi metala a koji je postao poznat kao nu metal. U najznačajnije predstavnike nu metala spadaju Korn, Limp bizkit i Slipknot. Prvenstveno zahvaljujući čestom emitovanju nu metal spotova na MTV-u te pojavi novog metal muzičkog festivala, Ozfesta, koji je 1996. godine osnovao Ozi Ozborn, nu metal grupe postižu zapažen uspeh kod široke publike, a grupe Linkin park, sa prodatih 35 miliona albuma, postaje paradigma tog uspeha. Na krilima velikog komercijalnog uspeha nu metal grupa pokrenute su i mnoge rasprave oko toga da li je nu metal pravi metal žanr, pri čemu ljubitelji ekstremnog metala složno tvrde da nije. Poslednjih godina na Ozfestu nastupaju i mnoge metalkor grupe popularišući tako i sam žanr. Neki metalkor vide samo kao epigonsku verziju nu metala, dok drugi smatraju da će novi podžanr postati isto tako popularan i "trendi" kao i nu metal.

Grupa Pantera postaje najznačajniji predstavnik gruv metala, kasnog posttreš podžanra klasičnog hevi metala. Sporiji i slušljiviji metal postaje sve prihvaćeniji kada mnoge nove grupe odbace sve jaloviji i bezličniji uticaj nu metal grupa u zamenu za bluzerski, duboki zvuk originalnih hevi metal grupa kao što je, na primer, bila grupa Led zepelin. Najistaknutiji predstavnik prvog talasa hevi metal preporoda bila je, van svake sumnje, grupa Tajp Ou negativ, koja ne krije da je pod snažnim uplivom muzike grupe Blek sabat, pa čak i kasnijih radova Bitlsa. Sve ovo dovodi do prave eksplozije popularnosti dum metala kao i ponovnog porasta interesa za muziku ranih hevi metal grupa.


Sredinom prve decenije 21. veka počinje preporod hevi metala, sa grupama čija je muzika pod snažnim uplivom muzike pionira žanra iz sedamdesetih godina - grupa Led zepelin, Blek sabat i Dip perpl.

U ove nove grupe spadaju Volfmader, Iluminati, Vičkraft, Sord, Vič te irska grupa Anser. Ove grupe u poslednje vreme dobijaju velik prostor u časopisima o popularnoj muzici kao što su Revolver, Kerang!, Gitar vorld i pogotovo Klasik rok magazin, koji je grupi Anser dodelio titulu "Najbolje nove grupe u 2005.". Album grupe Volfmader popeo do 25. mesta britanske top-liste albuma i do 22. mesta američke (Bilbordove) liste u 2005. godini.


Nezavisno od ovog pomalo dekadentnog trenda u "mejnstrim" hevi metalu, andergraund metal se i dalje razvija i postaje sve popularniji. Možda najuspešnija nova grupa grupa koja izvodi "pravi metal" je britanska pauer metal grupa Dragonfors, čiji se singl i videospot „Through The Fire and Flames“ neprestano emituju na radiju i na MTV-ju. Grupa Čildren ov Bodom, koja je aktivna već celu deceniju, takođe postaje poznata u svetskim razmerama.

Takođe, nekoliko ponovnih okupljanja pionirskih hevi metal grupa dodatno je podgrejalo interesovanje za klasični metal. Ponovno okupljanje grupe Blek sabat 1997. godine, kao i vraćanje Brusa Dikinsona u Ajron mejden 1999. godine i Roba Halforda u Džudas prist 2003, usmerilo je pažnju mlađe publike ka starijim grupama.


Glasno izraženi nonkonformistički stavovi hevi metal muzičara u mnogim zemljama su uzrokovali nesuglasice između obožavaoca hevi metala (poznatih kao hevimetalci) i "mejnstrim" populacije. Neslaganja su prvenstveno bila prouzrokovana krutim stavovima šire društvene zajednice (pogotovu u konzervativnim društvima) za koju je hevi metal supkultura bila promotor hedonizma i generator povremenog javljanja antireligijskih osećanja. U Jordanu, na primer, 2001. godine zakonom su zabranjeni svi albumi grupe Metalika, pa čak i oni koji su tek trebali biti objavljeni. U Evropi i Americi, glavninu ljubitelja hevi metala činili su beli tinejdžeri ili belci u dvadesetim godinama; mnoge od njih hevi metal je privukao svojim antisocijalnom lirikom (iako je u njoj bilo mnogo elemenata fantazije) te bučnom muzikom i brzim tempom. Tako je i nastalo stereotipno objašnjenje za adolescentsko mahanje glavom pri slušanju ove muzike, po kom jedini razlog takvog "dekadentnog" ponašanja leži u prekomernoj izloženosti glasnoj i morbidnoj hevi metal muzici. Ovaj stereotip je obrađen i u popularnoj kulturi, odnosno u TV-serijalima i filmovima kao što su "Bivis i Bathed" i "Praznoglavci." Pompezni i nekontrolisani nastupi hevi metal grupa (pogotovo glam metalaca) takođe su parodirani, najefektnije u filmu This Is Spinal Tap (videti takođe fenomen zvan hevi metal "umlaut").

Mnogi obrasci ponašanja nastali u okviru hevi metala postali su deo svakodnevice; na primer, pokazivanje "đavoljih rogova" kažiprstom i malim prstom, koje je postalo popularno zahvaljujući Roniju Džejmsu Diju, sada je neizostavni deo ikonografije mnogih rok koncerata. Drugi smatraju da je taj znak postao popularan pojavom na omotu albuma grupe Kis's „Love Gun“. Zapravo, trend koketiranja sa tematikom okultnog, započet tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u pesmama grupa Blek sabat, Ajron mejden, Kis, Mersiful fejt, Džudas prist, Led zepelin, Motli kru, Vasp te muzičara Ozija Ozborna i Alisa Kupera pokrenuo je lavinu optužbi hrišćanskih fundamentalista da je hevi metal "Satanino delo". Još jedna od popularnih predrasuda tog vremena bila je da hevi metal muzika sadrži skrivene poruke koje teraju slušaoca na službu Đavolu ili čak na samoubistvo (vidi Džudas prist, poruke kod slušanja pesama unazad i manifestacije satanizma u popularnoj kulturi).

Manje je poznat uticaj kompleksne muzičke strukture hevi metala na avangardnu klasičnu muziku nazvanu "nova kompleksnost", pogotovu na radove Brajana Fernihafa, osnivača žanra, zatim Majkla Finisija, Džejmsa Dilona te američkog kompozitora Džejsona Ekarta.

Godine 2006, prvi put u istoriji takmičenja za Pesmu Evrovizije, pobedio je jedan hevi metal bend. Radilo se o finskoj grupi Lordi i njihovoj kompoziciji „Hard Rock Hallelujah“. Ovim događajem neočekivano je izneverena evrovizijska tradicija pošto su do tada prva mesta na tom takmičenju uvek osvajale balade ili lagane pop pesme. Takođe, Finska je prvi put pobedila na ovom takmičenju, a njen uspeh je utoliko veći ukoliko se zna da joj je dotadašnji najbolji plasman bio šesto mesto.


Ranije pomenuti hard rok blisko je povezan sa hevi metalom (pa se ponekad oba termina koriste kao sinonimi), ali ipak se definicija hard roka ne poklapa u potpunosti sa "pravovernom" definicijom hevi metala. Iako je to muzika koja se, kao i hevi metal, zasniva na zvuku gitare i gitarističkim rifovima, tematski i u pogledu izvedbe ipak se razlikuje od muzike najpoznatijih hevi metal grupa. Najbolji primer za navedenu tvrdnju je grupa Hu kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kao i druge grupe iz kasnijeg perioda, kao što su Kvin (koja je bitno uticala na razvoj hevi metala), AC/DC, Aerosmit, Kis, Tin lizi i nemačka grupa Skorpions.

Glam rok, žanr iz sedamdesetih, zasnivao se na "teškom", istrganom gitarskom zvuku, himničnim pesmama i teatralnom imidžu. Grupa Ti reks, zatim muzičari Dejvid Boui (posebno kao alter-ego Zigi Stardast) i Alis Kuper su najpopularniji predstavnici ovog podžanra.

Mora se pomenuti i međusobni uticaj panka, hardkor panka i hevi metala. Tipičan primer je grupa Motorhed; Lemi Kilmajster, lider grupe, jedno vreme je bio član pank grupe Demned i pokušavao je (neki kažu neuspešno) da nauči Sida Višosa da svira bas gitaru.

I alternativni rok, pogotovu grandž, delomično se razvijao pod uplivom hevi metala. Čak su se neke grandž grupe, kao na primer Saundgarden i Alis in čejns u početku reklamirale kao metal grupe, pre nego što je alternativni rok postao respektabilna komercijalna pojava.


U metal kulturi razvili su se i neki univerzalni pokreti tela kao što su mahanja glavom (headbanging), skakanja sa bine (stage diving), "šutka" (moshing) i sviranje nevidljive gitare. Od raznih gestova najzanimljivije je pokazivanje "đavoljih rogova" kažiprstom i malim prstom.


Vrste metala

Hevi metal (Ajron mejden, Džudas prist, Sakson) - Hevi metal u užem smislu nastao je krajem 70-tih i početkom 80-tih godina prošlog veka u Engleskoj pod nazivom "novi talas britanskog hevi metala". Karakterišu ga melodične gitarski zvuk i vrišteći vokali.

Pauer metal (Blajnd gardijan, Hamerfol, Dragonfors) - Za nijansu brži i melodičniji od hevi metala sa malo težim zvukom ritam gitara.

Progresivni metal (Drim tijater) - Neparni ritmovi, složeni rifovi i virtuozne solo deonice.

Treš metal (Metalika, Megadet, Slejer, Antraks, Sepultura, Sodom, Krijejtor, Pantera) - Treš metal je nastao početkom 80-tih. Muzika je sirova, manje se oslanja na melodiju, a više na žestinu. Česte su socijalne i buntovničke teme.

Spid metal (Helovin, Raning Vajld, Grejv Diger) - Spid metal je brži od hevi metala, ali zadržava njegovu melodičnost.

Blek metal (Dimu borgir, Impejld nazarin, Kredl ov Filt, Saturejšen, Burzum) - Brz, težak i melodičan zvuk. Posebno je popularan u skandinavskim zemljama. Stihovi pesama ponekad imaju antihrišćanske poruke.

Det metal (Det, Morbid ejndžel) - Ekstremno brutalan zvuk i muzička virtuoznost. Brutalni vokali, tekstovi uglavnom nerazumljivi.

Dum metal (Amorfis, Maj dajing brajd, Anatema) - Spor, dubok i težak zvuk sa melodikama.

Gotik metal (Tijater of tradžedi, Vitin temptejšn) - Nastao je simbiozom gotik kulture i metala. Spor, dubok i melodičan zvuk. Česti su visoki ženski vokali.

Simfonijski metal (Najtviš, Hagard, Imperija, Livs Ajz) - Sličan gotik metalu, samo melodičniji i pevljiviji.

Nu metal (Korn, Slipknot, Linkin park, Rejdž agejnst d mašin, Limp bizkit) - Nastao pod uticajem hard-kora i hip-hopa na metal. Težak gitarski zvuk, isprekidani ritmovi, vokali su znatno razumljiviji.

Post metal (Tul, Perfekt sirkl) - Mešavina hevi metala i post roka, sa uticajima sladž metala.

Grajnd kor (Napalm det, Dajing fetus) - Nastao fuzijom panka i treš-det metala. Ekstremno brz, težak i brutalan zvuk i brutalni, nerazumljivi vokali.

Industrijal metal (Ministri, Ramštajn, KMFDM) - Nastao fuzijom metala i industrijske muzike.

Metalkor (Kilsvič Ingejdž, Darkest Aur, Hetera) - Nastao fuzijom hard-kor panka i ekstremnog metala.

Sladž metal (Melvins, Kroubar, Mastodon) - Mešavina dum metala i hardkor panka.

Stouner metal (Om, Kvins of d stoun ejdž, Esid King, Elektrik Vizard) - Kombinuje elemente psihodeličnog roka, bluz roka, dum metala i tradicionalnog hevi metala.